Ovih dana gledao sam film "The Bucket List". Sjajna glumačka postava. Dovoljno je reći Morgan Freeman i Jack Nicholson. Naime, obojica saznaju da boluju od raka u terminalnoj fazi (gotovo, neizlečivo, kaput...) i jednostavno su pomireni sa svojom sudbinom. Igrom slučaja, počinju da pišu zajednički listu stvari koje hoće da urade pre nego što umru (before we kick the bucket). Za dalji tok priče odgledajte film.
 | |
| Lista može biti beskonačna... |
Ono što me interesuje je zašto čekamo da nam jave takve vesti, pa da uzmemo kontrolu nad svojim životom i da tek tad počnemo da radimo ono što nas ispunjava? Koji su izgovori koji nas onemogućavaju da takve stvari uradimo ranije? Uostalom, ne kažem ja da sad moramo da odmah ispunjavamo svoje želje, ali većina nas zapravo i ne zna šta želi, zar ne?
Šta biste uradili da Vam danas neko kaže sa sigurnošću da možete da živite još samo šest meseci i da ćete sigurno za šest meseci ispustiti dušu? Kako biste reagovali? Koja osećanja bi Vas obuzela?
Razmišljao sam o ovome i ovih dana ću definitivno i ja da počnem sa pravljenjem ovakve liste, a usput ću gledati i da precrtavam stavke sa iste. Možda će takav postupak životu dati potpuno drugo značenje. Ko zna?! Počnimo! :)
Нема коментара:
Постави коментар